Znam za ono „radoznalost je ubila mačku“, ali čak po cijenu da „poginem“ nije bilo šanse da ne posjetim ulicu crvenih fenjera u Gentu. Kad sam već u ovom prelijepom belgijskom gradu, preskakanje popularne destinacije bila bi prava jeres. Ili je to možda posjeta istoj?
Bilo kako bilo, sat na katedrali odavno je odzvonio ponoć, a u centru nam rekoše da samo pratimo tramvajske šine, mada, snalaženje u ovom gradu poslije nekoliko (malo više) odličnih belgijskih piva nije tako jednostavno. Čak ni „Gugl maps“ se nije proslavio, ali poslije više od pola sata lutanja nekako pogodismo, najpre zahvaljujući crvenoj svjetlosti, koja danas najviše dolazi iz moderne LED rasvjete, a ono „fenjer“ samo govori da se radi o najstarijem zanatu na svijetu.
Sistem
– Evo je! – uzviknu jedan iz našeg društva sa oduševljenjem, kao neko dijete koje treba da posjeti prodavnicu slatkiša.
Na kraju krajeva, to i nije daleko od realnosti. I zaista, baš kako je opisao Bora Čorba u pjesmi „Amsterdam“, u izlogu sedu, prolaznike gledu… Samo što ove ne „pušu“, pošto su sada na snazi neka nova pravila. Uglavnom, sistem je isti, oskudno i izazovno obučene djevojke sjede na visokim stolicama, svaka ima svoj boks u kom ordinira.
Neke od njih izgledaju tako da se čovjek zapita zašto uopšte za život zarađuju prostitucijom, to jest prodajom tijela. Savršene su – duge noge, obline, šminka, frizure… I dok nam ove „kraljice noći“ šalju lažne osmijehe pokušavajući da dođu do mušterije, pravimo se da smo „kul“. U tome pomaže dosadna kišica koja ne prestaje da rominja.
Odrastao sam uz knjige Čarlsa Bukovskog, a kasnije u velikim količinama konzumirao Toma Vejtsa, pa me je uvijek zanimao taj svet zadimljenih barova, pijanih klavira i prostitutki – iznutra. Zato sam izabrao jednu korpulentniju damu za koju sam procjenio da je komunikativna. Uhvatim tako za kvaku…
– E, ćao…
– Ćao, ćao, izvoli…
– Paaa, ja bih samo malo da popričamo, mislim, samo to me zanima… – krenuo sam nesigurno.
– Ajde, ulazi, nemoj da se smrzavaš.
Komšinica
Okej, pomislim, prvi korak je dobar, ali šta ako samo pokušava da me navuče na foru.
– Odakle si?
– Iz Srbije, a ti?
– Iz Mađarske – odgovara uz osmijeh (ovoga puta je iskren), a u glasu kao da osjetim da joj prija da neko želi s njom iskreno da popriča.
– Pa, komšinice, kako ide? – pokušavam da otkravim situaciju, dok pogledom istražujem malu prostoriju iza u kojoj se nalaze bračni krevet i veliko ogledalo.
– Ono, okej, kako kad, večeras ništa posebno.
– Koja je tarifa i šta se dobija?
– Pedeset evra, zavisi šta želiš, uglavnom se dogovaramo. Ima mušterija koje imaju posebne zahteve.
Dok posmatram kroz izlog, jedan prosjedi tip kao da stalno šeta gore-dole ulicom.
– Vidi onog lika, prošao je ovuda bar deset puta, izgleda da je neki frik…
– Ima ih raznih, neke mušterije dolaze svakodnevno. Radimo cijelu noć, nije ovo jednostavan ni lak posao. Imamo samo jedan dan odmora nedjeljno. Mora da se radi. Život u Belgiji je skup – dodaje sa sjetom.
S druge strane
Imao bih još milion pitanja, a onda shvatam da joj oduzimam dragocjeno vrijeme i mušterije.
– E, idem…
– Jesi siguran da ne želiš nešto više?
– Ma ne, super mi je ovo, nisam nikad razmišljao o tome da ću jednom u životu biti sa ove strane izloga.
Izlazim napolje, mahnem joj, a ona mi se još jednom osmjehnula. Ko zna šta je mislila o meni. Kiša i dalje pada, a onda na ćošku ugledam i tablu sa imenom ulice. Beogradska! Pa da li je realno?
To je, zapravo, jedna od tri ulice u Gentu u kojoj je legalizovana prostitucija, i to samo ovakva. Ona ulična nije dozvoljena. Gent je skoro savršeno očuvao srednjovekovnu infrastrukturu i građevine. Prostitucija u ovom gradu datira još od 1830. godine. Interesantno je da u okviru organizovanih tura turisti obilaze i ulice crvenih fenjera, ali uglavnom tokom dana, kad je većina izloga van funkcije.
Građanima Genta baš ne prija što je njihov grad poznat po ovoj „znamenitosti“, ranije su organizovani razni protesti s ciljem da se bordeli zatvore ili bar da se uvede dres-kod za prostitutke u izlozima, da ne izlažu baš toliko svoje atribute. Sudeći po onome što sam vidio, to baš i nije prošlo. Kasnije saznajem da je udruženje za zaštitu žena prostitutki bilo protiv toga jer je to jedini način na koji zarađuju. Neke od njih imaju porodice, momke, muževe… Noću su dame iz bordela, a danju supruge i majke.
Predrag Biorčević (Kurir)
