Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u petak, 30. jula, po hitnom postupku Zakon o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske, odnosno izmjene ovog zakona, kojim će biti kažnjivo nazivanje Republike Srpske genocidnom tvorevinom, ali i zabranu da se zastava, grb, amblem ili himna Republike Srpske izlažu poruzi, preziru ili omalovažavanju jer za to možete dobiti kaznu zatvora do tri godine.
Kada govorimo o poruzi, to bi praktično značilo da se ne možemo zajebavati sa Republikom Srpskom i njezinim simbolima. Prvi pitanje koje mi se samo po sebi nameće je zašto se neko ne bi mogao zajebavati sa Republikom Srpskom? Drugo pitanje je još komplikovanije, kako razlučiti granicu zajebancije koju neki šaljivdžija ne smije preći da ne bi završio na robiji i ko je taj ko određuje te granice?
Evo recimo, ako napišem da je Republika Srpska slična mesari, zemlja je jeftinija ako se kupuje sa kostima.
Da li sam na ovaj način izvrgnuo poruzi Republiku Srpsku i da li sam prešao granicu posle koje nema povratka na slobodu? Šta će se desiti ako jedan tužilac smatra da je ovo zrelo za zatvora, a neki građanin me prijavi?
Nemam tačan odgovor, osim da se nadam da su tužioci u Republici Srpskoj šaljivdžije.
Pojam prezirati ima dosta široko značenje i odnosi se na sve negativne socijalne osjećaje koje pojedinac doživljava i ispoljava prema nekoj drugoj osobi. Riječ je o emociji međuljudskog odbacivanja, koja se često temelji na osnovu predrasuda koje određena osoba ima prema članovima neke zajednice. Prezirati se mogu samo ljudi ili grupa ljudi, a nikada životinje, predmeti ili pojave. Bitno je istaći da se prezir ne mora odnositi na cjelokupno biće, već se isti može usmjeriti na određene karakterne osobine, koje osoba posjeduje. Primjera radi, možete voljeti neku osobu, ali prezirati njenu osobinu poput sebičnosti, dosljednosti, skromnosti, samokritičnosti, itd.
Da pojednostavim, moguće je samo prezirati ljude i nikoga ne možete osuditi zbog „preziranja“ entiteta, njegovog grba, amblema, himne i zastave.
Omalovažavanje je arogantno ponašanje pri kojem čovjek iskazuje prezir prema drugim ljudima kako bi mogao da izdigne sebe. Uglavnom se omalovažavaju oni koji se smatraju prijetnjom, preprekom ili smetnjom bilo na ljubavnom, poslovnom ili nekom drugom planu. Postoje različiti načini za omalovažavanje nekoga: podsmijeh, zanemarivanje, ogovaranje, istiskivanje, vrijeđanje i tome slično. Dakle, omalovažavanjem se druga osoba obeshrabruje i umanjuje se njen značnaj u okruženju.
Opet imamo problem, što se samo ljudi mogu omalovažavati, ali ne i društvene pojave i predmeti.
Na primjer, ako kažemo da amblem Republike Srpske estetski više liči na pečat opštine Istočni Mostar, nego na grb entiteta, da li sam ja omalovažio amblem i da li za to trebam da odgovaram?
Sasvim je jasno da je član 1. toliko uopšten s ciljem da se utjera „strah u kosti“ svima koji bi na neki način kritikovali Republiku Srpsku.
Interesantno je da za poslanike u Narodnoj skupštini Republika Srpska nije entitet tj. neka društvena zajednica ili administrativna cjelina, već ljudsko biće koje pati, plače, ne jede i ne spava, kada ga omalovažavate i prezirete.
Čudesno.
