Srijeda, 06.07.2022.

“Prointer” sa falsifikatima na tenderima, zarađuje milione od institucija

Utorak, 14.06.2022. | BiH | Kolumne | Najnovije | Vijesti | Autor

Firma „Prointer ITSS“ se na javne poslove za upravljanje sistemima, koji sadrže lične podatke gotovo milion građana entiteta Federacija Bosne i Hercegovine, prijavila sa lažiranom dokumentacijom, piše CIN.

Firma „Prointer ITSS“ je krajem 2020. godine krenula u borbu za vrijedne javne poslove u Federaciji Bosne i Hercegovine nakon niza višemilionskih ugovora sklopljenih sa institucijama u Republici Srpskoj. Sa Federalnim ministarstvom rada i socijalne politike ova firma je pokušala ugovoriti dva tendera za održavanje informacionih sistema, vrijedna 692 hiljade KM.

Konkurenciju su pokušali pobijediti falsifikovanom dokumentacijom, davanjem novca i ucjenom.

„Prointer“ je tenderskoj komisiji trebao dostaviti dokaze da ima iskusne stručnjake koji bi održavali kompleksne informacione sisteme za Ministarstvo. No, kako ih nije imao dovoljno, za dvojicu je priložio lažirane dokumente o njihovom radnom iskustvu i biografiji. Iako je moralo, Ministarstvo tu dokumentaciju nije provjerilo pa je „Prointer“ zadovoljio uslove tendera.

„Stavljeni su neki dokumenti u moje ime, nešto napisano što apsolutno nije istina“, rekao je novinarima Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) sarajevski programer Namik Plivčić. Njegovo ime i prezime se našlo na falsifikatima.

Izvor : Lažnu potvrdu za programera Namika Plivčića, koju je koristio „Prointer“ za prijavu na tender, potpisao je Duško Opajić, direktor banjalučke firme „Sirius 2010“ (Foto ilustracija: CIN)

Plivčiću je Adnan Mujkić, tadašnji radnik „Prointera“, po nalogu rukovodioca ponudio novac za neophodni certifikat, što su obojica potvrdili novinarima. Iz „Prointera“ negiraju da su nudili novac.

Sumnjivi dokumenti tenderske dokumentacije nisu promaknuli sarajevskoj firmi COMP-IT koja je uz „Prointer“ jedina učestvovala na finalnoj licitaciji za dobivanje ovih tendera.

„Petnaest minuta prije licitacije nas je zvala direktorica „Prointera“ Sarajevo Bojana (Bojana Škrobić-Omerović, op. a.) i rekla nam je: ‘Evo mi nećemo učestvovati na licitaciji, ali nas uzmite kao podizvođača i platite nas.’ Ucijenila nas je”, rekao je novinarima vlasnik ove firme Bakir Začiragić.

COMP-IT je na kraju dobio posao, ali su zbog „Prointerovog“ obaranja cijene izgubili oko 270 hiljada maraka. Upozorili su Ministarstvo o spornoj dokumentaciji „Prointera“ koju ju ova institucija proslijedila istražnim organima.

Novi direktor banjalučkog „Prointera“ Vladimir Perišić je novinarima rekao „da ‘Prointeru’ ne ide baš u interes da se ne oglasi” u vezi sa ovom temom, ali se kasnije nije javljao na pozive.

Uprkos dokazima o falsifikatima, sankcije „Prointeru“ nisu izrečene već duže od godinu dana. Firma je od tada ugovorila više od 57 miliona maraka vrijedne poslove za javne institucije u BiH, od čega tek manje od pola miliona KM u FBiH.

Izvor : Bivši uposlenik „Prointera“ Emir Zejnilović za potrebe tendera pribavio lažne potvrde od rođaka (Foto ilustracija: Facebook/CIN)

Usluga za 200 eura

Federalno ministarstvo rada i socijalne politike je u 2020. godini raspisalo tendere za održavanje softvera za isplate socijalnih naknada, informacionog sistema SOTAC vrijednog blizu 479 hiljada maraka, i Jedinstvenog registra vrijednog oko 213 hiljada maraka.

SOTAC koriste kantonalne i općinske službe socijalne zaštite u FBiH za obračun i isplatu naknada. Sistem je uvezan sa Agencijom za identifikacijske dokumente, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA), sa Poreskom upravom FBiH i tridesetak banaka. SOTAC je povezan i sa Jedinstvenim registrom za isplatu naknada iz budžeta. U ova dva sistema su pohranjeni lični podaci skoro milion građana iz FBiH.

Održavanje ovih softvera zahtijeva saradnju sa više od stotinu federalnih institucija i najmanje 450 njihovih uposlenika. Ove poslove za Ministarstvo već skoro dvije decenije obavlja sarajevska firma COMP-IT koja poznaje softvere jer je učestvovala u njihovom kreiranju. Naime, aplikaciju za SOTAC je 2003. godine izradio konzorcij firmi COMP-IT – „Ocean“ iz Travnika i „Lanaco“ iz Banjaluke. Nakon puštanja aplikacije u rad firme su se dogovorile da njeno održavanje u FBiH preuzme COMP-IT, a banjalučka firma u RS-u.

„Jedino ispravno je da firma koja je to radila da ona to održava. To bi bio veliki rizik za ugovornog organa da nekog sad angažuje. Rizik bi bio što možda pola godine ne bi ljudi mogli primati naknade”, kaže Senid Gerin, vlasnik firme „Ocean“. Iz firme „Lanaco“ nisu odgovarali na pitanja novinara.

Vlasnik firme COMP-IT Bakir Začiragić kaže za CIN da se druge firme nikada nisu ni nudile Ministarstvu za poslove održavanja ovih softvera jer ih ne poznaju niti imaju obučene ljude za njihovo korištenje.

Začiragić se, stoga, i u 2020. nadao nastavku saradnje sa Ministarstvom, ali na tendere za održavanje softvera se javlja i „Prointer“.

„Iznenadili smo se”, rekao je Začiragić te dodao: “Nelogičnost je da će neko uzeti tuđi softver i učiti pa održavati. Sistem nije tako jednostavan. Nijedna pametna firma neće to uraditi.”

U „Prointeru“ nisu vidjeli prepreku. Kao dokaz da je sposoban održavati ovaj sistem Ministarstvu je morao dostaviti listu od pet stručnjaka koji mogu obavljati ove poslove. Prvi na listi se našao programer Namik Plivčić. „Prointer“ ga je prijavio kao specijalistu za razvoj baza podataka i rad na njima.

Međutim, Plivčić je novinarima CIN-a rekao da nikada ranije nije sarađivao sa ovom firmom niti je razgovarao sa njihovim rukovodiocima o održavanju softvera. Kaže da je na molbu prijatelja Adnana Mujkića, koji je u 2020. radio za sarajevski „Prointer“, firmi ustupio svoj CV i Microsoftov certifikat koji je tražen tenderom.

„Onda je on tražio kao neke potvrde o mom prethodnom iskustvu. Nisam mogao, rekao sam ja ti mogu dati ovo što imam“, kaže Plivčić.

Potvrda je, ipak, sačinjena bez njegovog znanja. U potvrdi je navedeno da je Plivčić od 2015. godine zaposlen u banjalučkoj firmi „Sirius 2010“ kao konsultant na bazama podataka iako nije nikada radio ni za ovu firmu. Dokument je potpisao direktor „Siriusa“ Duško Opajić, a „Prointer“ ga je smjestio u tendersku dokumentaciju kako bi dokazao da ima specijalistu za baze podataka sa petogodišnjim iskustvom. Ovim je dopunjen i Plivčićev CV kako bi se podudarao sa lažnom potvrdom.

„Prva moja greška je što sam naivno ušao u to. Htio sam da pomognem prijatelju koji me je uvalio”, rekao je Plivčić.

Opširnije na portalu CIN-a.

O “Prointer ITSS” pisao i N1

Klinički centar Univerziteta u Sarajevu, po odluci generalne direktorice Sebije Izetbegović, u februaru ove godine odabrao je za “pružanje usluga održavanja SAP licenci za potrebe KCUS-a” firmu “Prointer ITSS”.

Ova vijest izazvala je veliki interes javnosti s ozirom da se banjalučka firma povezivala sa porpdicom lidera SNSD-a Milorad Dodika, kojem su nešto ranije uvedene američke sankcije.