…Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
To je priča o Boži zvanom “Pub”.
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jug
Jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug…
Kažu da je kocka teški porok, neko će reći i da je to bolest. Kocka te u životu može koštati i toliko da zbog nje moraš napustiti svoju profesiju i aktivirati u nečemu što ti možda i nije bilo opcija, npr. u politici i to bez da možeš birati stranku. Moraš biti vlasništvo one koja te kupi, plati tvoje dugove.
Mora se priznati da SDA nikada nije bila otvorenija stranka. Otvorila se teroristima poput stranačkog bota iz Luksemburga Jasmina Mulahusića, otvorila se kockarima poput Faruka Kapidžića, otvorila je svoja vrata i alkoholu vidjeli smo na svadbi kćerke predsjednika SDA Bakira Izetbegovića.
Faruk Kapidžić odnedavni je zvanični član Stranke demokratske akcije, a nešto duže njihovo lično Facebook piskaralo. Kratko se zadržao na ministarskoj poziciji u Kantonu Sarajevo, toliko kratko da ga po tome niko nije upamtio, ipak u njemu je ostala ogromna gorčina i žal za tom pozicijom. Tada su ga predstavljali za (ne)stranačkog profesionalca ‘sa pedigreom’, ali šta armija SDA botova zna šta je to?! Taj pedigre iščeznuo je brzo, a nestranački je postao stranački.
Prokockao je priliku da bude kredibilan u javnosti kao što je svojevremno prokockao ogromne sume novca dok je bio omiljeni gost Colloseum kluba u Sarajevu ili kao što je prokockao garažu očevog stana u centru grada itd.
U kocki teško možeš biti pobjednik u konačnici. Kako je izgubio sve do sada što je stavljao kao ulog tako će se i nastaviti gobiti. Samo ovaj put ulog je veći, ulog je njegova čast i kredibilitet. Kada i to izgubi, ako već i nije, ne ostaje više ništa.
Ipak, nije bio dovoljno jak da sve ovo realno sagleda i da se mani kocke. Jednom kockar, uvijek kockar…
Kažu da u kockanju mnogi moraju izgubiti, da bi rijetki dobili. A tako je i sa SDA…
(PRESS)
