Balašević je među prvim umjetnicima koji su poslije ratova na prostoru bivše Jugoslavije počeli da nastupaju po nekadašnjim republikama.
Prvi posljeratni koncert je održao 1998. godine u prepunoj sali Skenderija u Sarajevu.
Ispratili su ga novinski naslovi tabloida – „Na Balaševića se sprema atentat u Sarajevu”.
„Ako je to cena da dva dana budem na nišanu nekog ludaka, oni su mogli pet godina da budu na nišanu… Eto i meni načina da bar dva dana budem Sarajlija…”, rekao je te godine Balašević u Skenderiji.
Kasnije je rekao da je koncertom „radio vrlo lepu stvar”.
„Otišavši tamo shvatio sam da ne radim lepu, nego jednu neprocenjivu stvar za šta sam ovde bio izložen svim mogućim uvredama.”
Rekao je da ga je tada „mladi, upravo promovisani” ministar informisanja u jednoj gledanoj emisiji nazvao „jeftinom fukarom koja je otišla da peva za muslimane, umesto za srpsku decu”.
„Bilo je to, u najmanju ruku, neukusno, jer je naš čitav taj dolazak u Sarajevo bio zamišljen kao pomoć svoj deci u Bosni i Hercegovini koja su stradala od mina i bombi i kojima su bile potrebne proteze”, rekao je Balašević.
