Policijski čas kraći od 14 dana ne daje dugoročne efekte, već samo kratkoročne, što je bilo neophodno na početku epidemije, navodi dr Kisić Tepavčević.
“Većina zemalja sada pooštrava mere, u skladu sa tim mi smo poptuno zabranili javna okupljanja koja broje više od 10 osoba, limitiran je i broj osoba koji mogu da budu u zatvorenim prostorima”, kaže dr Darija Kisić Tešavčević za B92.
Mjere važe samo za teritoriju Beograda, ali odluke se, prema njenim riječima, donose u odnosu na aktuelnu epidemiološku situaciju, pa o mjerama odlučuju lokalne samopuprave.
Na pitanje zašto nije uveden policijski čas, ona odgovara:
“Takva vrsta zabrane je imala smisla u momentu prvog uzlaznog toka, kada smo hteli da zaštitimo najstarije i najugroženije sugrađane. Izvesno je da će epidemija da traje i da ćemo dugo morati da se borimo sa kovidom 19. Bolest je prevazišla zdravstvena pitanja”.
Ono što bi, smatra ona, dalo najviše efekta da svi budemo u karantinu 14 dana, ali to nije održivo.
“Moramo da prihvatio činjenicu da moramo da budemo jedan organizovan tim”, dodaje.
Na pitanje da li postoji mogućnost da se policijski čas ipak uvede ona navodi da svako zatvaranje ispod 14 dana ne daje rezultate.
Mjere izolovanih dana u karantinu ne daje efekte dugoročno, kratkoročno daje ako se želi postići nešto – nabaviti respiratore i opremu, navodi ona i objašnjava da je to i urađeno na početku epidemije kada je ta mjera bila neophodna.
Kada su u pitanju protesti, ona navodi da svako okupljanje ljudi jeste faktor rizika.
“Masovna okupljanja za vreme pandemije jeste faktor rizika i ora da se izbegava. Svako mora da zna da je to faktor visokog rizika”, objašnjava.
Ekefti ovih protesta vidjeće se za pet do 10 dana, smatra ona.
