Otac iz Mostara posvetio kćerki dirljivu poruku pred vjenčanje. Njegove riječi će vas sigurno raznježiti.
“Nisam ti ja bona’ tužan što ti ideš samo…. ponos u meni zaigra što si odrasla tako brzo!
Dat’ će ti tvoj tata ključ da vazda imaš gdje da se vratiš ako nedaj Bože nešto krene naopako! Kćeri moja! Sine moj!Jedinice moja!
Budi dobra tamo u toj kući ko’ što si bila i ovdje!
Falit’ ćeš svom starom, evo već fališ …a mater ti se eno krivi ima dva dana u sobi, briše suze samo da je ti ne vidiš ko’ da ode u Njemačku a ne par kilometara od nas!
Teško je to zlato moje kada te moram predati nekome drugom a ne znam dal’ će te pokrivati kada se noćima otkriješ , buditi ujutru kada kreneš na poso’ i čekati navečer iza roletna i glumiti da si odrasla…
Kad’ god sjedneš u auto ja sklopim ruke i pomolim se da mi te Bog čuva a kada izlaziš iz njega zahvalim mu se što mi te vratio…
Zauvjek ćeš sine moj ostati moja mala djevojčica!
Vidit’ ćeš ako Bog da kad’ dobiješ svoju djecu šta su neprospavane noći, brige… Ali sine moj kad sve saberem i oduzmem šta bi ja bez tebe? Za koga bi radio ? Za koga sanjao? Za koga se čuvao? Molio se… živio?
Uduši me sine moj u prsima! Mora ti stari reć’!
Ja ne znam kako ću se pomirit’ s tim da moja jedinica ode a da ja nisam dalje njena vodilja života?
Stari kenjac! Egoista! Jašta sam! Ali boli!
Ode tvoj stari u baštu sad’ imam posla! Ko’ će onaj krompir okopat? Idi materi pomozi u kuhinji nakva’ je nikakva danas!
A ja kopam krompir a hoće glava da mi pukne! Srce pukne! Ove godine će krompira dobro’ rodit’ šta sam kletih suza u nju pustio !
Kad’ mi je bilo najteže ja pravac njiva’ a moja stara je gutala kako samo ona zna u kuhinji jer udaje svoju ćer’!
Nismo mi bolan’ teški nego je neka težina legla po kostima ! Nemoj me Pitat ‘ ni što ni kako?
Vidit ‘ ćeš ako Bog da kad je dobiješ!”
