Glumac Dragan Marinković Maca je u intervjuu za Blic otkrio drugu stranu posla kojim se bavi, dotakao se noviteta na kojima radi, porodice, ali i estrade.
Maca je najprije otkrio ko je zaslužan za njegov osmijeh na licu.
– Pa lijekovi, dileri. Šta ja znam ko je zaslužan. Zadovoljan sam životom i poslom. Kad vidim kakva su vremena turbulenta. Jedini način je da osmijehom prođeš kroz taj vrtlog ludila, beščašća, da isplivaš. Treba da budemo okruženi ljudima koji nam pričinjavaju zadovoljstvo.
S obzirom na to da je rekao da je do ljeta praktično nedostupan, otkrio je kakvi su mu planovi.
– Trebalo je da idem u Ameriku, ali povukao sam ručnu za tri zupca. Bio sam u ludilu zadnjih par godina, putovanja, posao, pa sam se umorio malo. Počeo sam da biram šta radim. Imao sam neke životne troškove, bio sam u nekim nekretninama, pravio sam dom svoj, a to košta jako puno. Kuća-posao, radio sam mnogo, ali preživio sam – kazao je on, pa otkrio da li ispašta porodica zbog toga:
– Pa ispašta, ali znam da razlučim to kvalitativno od kvantativnog. Sa nekim možeš biti 24 sata uzalud, a sa nekim ti može biti 10 minuta savršeno.
Predstava “Kakva ti je žena, takav ti je život” ostvarila je veliki uspjeh, a glumac je ispričao svoje impresije.
– Oslanjam se na riječi oca Tadeja “Kakve su ti misli takav ti je život”. To je božije davanje, prezadovoljan sam. Imao sam i druge predstave. “Mahalac”, ”Sunce tuđeg neba”, imao sam projekata koji su bili gledani, ali ova se i dalje igra na kartu više. Ljudi vole da je gledaju, životna je, tačna je. Radio sam dugo na njoj, a već godinu dana radim na nastavku, jer mi je publika dala ideju za to. Svi me pitaju: “Majke ti, jesu li se pomirili?”. Neće to biti “Umri muški 17. dio”. Radni naslov je “Kriza srednjih godina”, pošto smo njega zatekli u kafani jer je izbačen iz kuće, pa je otišao u sigurnu kuću, jer je kafana sigurna kuća za sve ostavljene – kaže on.
Maca je otkrio kakav je njegov bračni život:
– Pa dobro zadovoljan sam, nije idealan. Nedavno smo proslavili devetu godišnjicu. Imamo više tih godišnjica, crkvena, opštinska, upoznavanje, ali svaka je lijepa na sebi svojstven način. Živimo unatoč svim tim izazovima, mojim nebivstvovanjem kod kuće, turnejama. Preživjeli smo. Nas dvoje smo se odlučili na stari princip života. Danas svadba duže traje od braka, nas dvoje uspijevamo da popravimo stvari koji nam pričinjavaju nezadovoljstvo. Romantika ne može da izađe iz mode. Sve je do kućnog vaspitanja. Kad si u nečijim molitvama to je mnogo bitnije nego da si na nečijem storiju na Instagramu. Ne postoji formula, definicija, to nije matematika, emocija, duša, kardio, to nema svoju formulu.
“Ja dav’o”
Glumčeva supruga je mlađa od njega 20 godina, a iako je Haris Džinović prošao kao “bos po trnju” Maca kaže da se ne brine da li će njegova izabranica naći drugog.
– Da ne bude “Ja dav’o?”. Ma kakva razlika u godinama? Meni je tek u decembru punih 14, ulazim u magareće godine. To su seljački folovi, nema to veze jedno sa drugim. Vi žene prije sazrevate od nas muškaraca, ozbiljniji ste igrači, muškarci nikad ne odrastu, samo se malo ugoje. Godine su nebitne, ili znaš ili ne znaš. Kad se završi, završi se, onda zbogom, sumnjam da je to zbog godina.
S obzirom na to da je često odsutan od kuće zbog posla, otkrio je da li se pribojava da ga žena ostavi.
– Pa neka nađe, teško, poslije mene je potop. Idem sa dragom, putujemo mi. Nekoliko puta sam je odveo da joj pokažem, ali ni ona kasnije nije htjela. Prošle godine kad sam počeo sezonu, išao sam na Novi Zeland, Australija, pretprošle godine sam iz Australije otišao za Kanadu, ja i džet leg se mimišli, nisam znao gdje sam. Sa +12, na minus. Šta si vidio? – Ništa. Kad želim da odem da vidim nešto, ja privatno otputujem na destinacije koje mi pričinjavaju zadovoljstvo. Mi uglavnom vidimo avion, hotelsku sobu, kebab, zgužvaš nešto usput. To nije zadovoljstvo, to je posao.
Maca je uglavnom dobro raspoložen, pa je otkrio kakav je kad ustane na lijevu nogu.
– Nisam nervozan, ja sam ti kao beba. Ranoranilac sam, volim da ustanem kao beba, pomolim se Bogu i krene kafica, kataraza. Poslije kafice se najljepše osjećam. Jedino ako me neko napenali, e tu više nemam živaca. Moj prag tolerancije je sve niži i niži. Što je dobro, nemam ja pardona. Ljudsku glupost, nerad, bezobrazluk, to ne mogu. Mene znaju ljudi, vrlo sam profesionalan, divan, tačan, poštujem tuđe vrijeme.
