Pjevačica Nadežda Biljić već godinama je prisutna na javnoj sceni, a tokom svoje popularnosti prošla je kroz razne životne faze.
Iako je godinama ćutala o tome, Nadežda je sada priznala da je imala problem sa alkoholizmom, te da se od istog liječila punih godinu dana.
– Prije pjevanja sam se bavila odbojkom, ali me sport nije pretjerano interesovao. Više mi je prijala kafana nego teren – istakla je, pa nastavila.
– Ja ne umijem da pijem i jednostavno nisam znala za mjeru. Nikada nisam bila pijana, ali kada sjednem i počnem, uvijek bih “prepila”… Podršku sam imala od porodice i zajedno smo išli na psihoterapiju dobrih godinu dana – objasnila je Nadežda.
– Ispostavilo se da nije bio problem samo u alkoholu, već da sam ja vrlo anksiozna i plašljiva, iako ponekad djelujem sasvim drugačije. Žestoko piće je sada iza mene i već pet godina nisam popila nijednu kap alkohola – iskreno je priznala Biljićeva, prenosi Informer.
Imala rizičnu trudnoću
Nadeždu život nije mazio, budući da je imala rizičnu trudnoću i porođaj u sedmom mjesecu, a njen sin je prvih 11 mjeseci svog života morao da se hrani na sondu.
– Zanimljivo je što smo moja majka i ja imale slične porođaje. Ona je mene rodila u 39 nedjelji trudnoće, to je sam ulazak u deveti mjesec, bila sam u inkubatoru. Mislim da je u tom momentu mog života bilo previše stresa, prouzrokovano raznim stvarima. Doktorka mi je rekla da šećer nije kriv, neke druge stvari su bile u pitanju. Imala sam šećer na granici i nisam jela slatko cijelu trudnoću, i noć pred porođaj sam imala 26,4 i tada sam prvi put primila hormonsku terapiju, insulin, katastrofalno sam odreagovala. Taj dan kada sam otišla kući i izašla iz bolnice, predsjednik države je proglasio vanredno stanje, počela je korona. Ja sam se porodila 12. marta, a kući sam došla 16. marta 2020. godine. Više me je boljelo to što ne mogu da vidim dijete, nego što bolujem od dijabetesa, ja sam to vukla tri mjeseca dok me nije satro, bilo mi je toliko loše, rođeni brat mi je takođe dijabetičar, pa sam uzela aparat od njega da provjerim i vidim da je 29,8 i onda sam otišla kod ljekara i počela sam terapijom – istakla je Nadežda i dodala:
– Što se tiče trudnoće i prevremenog porođaja – ja sam hitno iz Valjeva prebačena za Beograd, ja nisam ni bila svjesna. Sjećam se kako je majka pričala kako se porodila sa mnom, identična priča. Došla sam u Narodni front, uzela sam kafu sa aparata i izvadili su mi krv, glikemija mi je bila visoka i prebacili su me u intezivnu njegu da primim insulin. Ujutru je trebalo da radim test amniocenteze, ali pošto nisam imala ni novčanik kod sebe, zovem ga i kažem mu da dođe hitno da radim taj test, on je krenuo, a u međuvremenu sve trudnice čekaju u redu da predaju papir kod doktora da vide šta treba da se uradi od pregleda, ideš na CTG poslije i na ultra zvuk, to je normalan pregled svake trudnice. Ja sam došla, dajem papir, CTG nije bio dobar, a kada to nije dobro znači da dijete nije dobro. Načelnica Narodnog fronta me je pregleda na ultra zvuku, skupilo se deset doktora i svi ćute i gledaju. Ja sam tražila da mi puste da čujem da li kuca srce, oni su mi dali i rekli su mi da moraju odmah da me porode. Dijete je izgubilo plodnu vodu i pupčana vrpca više nema funkciju, dete spontano diše u stomaku. Meni se samo vratio film i rečenica moje majka koja mi je rekla da se isto tako porodila sa mnom – ispričala je Nadežda.
