Barbara Bobak je preko noći postala poznata, a trenutno je jedna od najtraženijih mlađih pjevačica na estradi.
Upravo zbog priče o njoj ekipa emisije “Metar moga sela” uputila se u srce Vojvodine, odakle pjevačica potiče.
Barbara Bobak je rođena u Futogu koji redovno pominje u medijima. Uvijek sa ponosom ističe odakle je, a njen porodični dom i dalje se nalazi u ovom mjestu u Vojvodini. Prvi put majka Barbare Bobak govori za medije i to u rodnoj kući pjevačice, a priču sa njom ekipa emisije “Metar moga sela” koja se emituje samo na Blic televiziji na MTS kanalu 115 subotom u 16 sati, započela je upravo u Barbarinoj sobi, gdje je sve i počelo.
– Meni je jako drago što počinjemo, evo, u njenoj sobi. I zaista jeste i počelo ovde sve u ovoj sobi, jer je, naravno, ovdje prvo krenula i da svira, i da pjeva. Sve je zapravo krenulo odavde – kaže sa osmijehom mama Svetlana.
Sve je počelo sa njene tri godine, zapravo, na njenom rođendanu. Ona je uzela mikrofon, počela je da pjeva i da zabavlja sve goste, prijatelje, rodbinu, kumove. Taj rođendan je bio prelijep, počev od njenog slikanja, poziranja, pa pjevanja, do svega. Mislim, bilo je fenomenalno, zaista – ističe Svetlana.
Kada je Barbara svojim roditeljima saopštila da će krenuti put estrade, priznaju da je postojala doza straha.
– Pa, plašili smo se upravo tog načina života, tih pijanih, drogiranih gostiju, raznih navalentnih muškaraca, nemogućnosti zaštite, daleko je od nas… Plašili smo se poroka svakog, mislim, svega, svi znamo da je to takav dio, ali hvala Bogu, ona je taj posao što je radila, radila tako da su to bile svadbe i te proslave, neki viši malo nivo, na bini su, sklonjeni su, ima njih sedam-osam, nije ono što se kaže, jedan na jedan, klavijaturista, i ona, tako da sam ne dopustio, nego sam morao da prihvatim to kao njenu odluku. Znam da je voljela to oduvijek, računao sam, neka je koju godinu, neka malo zaradi za sebe, nek se malo okuša, proćiće to, pa ćemo nešto opet drugo, ali eto, hvala Bogu, ovo se pretvorilo u nešto fascinantno – kaže iskreno tata Saša.
U porodičnom domu mlade pjevačice vlada harmonija, ali nije oduvijek tako bilo, trebalo je dosta žrtvovanja i odricanja. Kada je Barbara bila mala, tata je često bio odsutan od kuće, a na pitanje da li je on njoj više nedostajao ili ona njemu Saša odgovara:
– Međusobno. Nisam mogao da pretpostavim kao jedan muškarac da će mi kćerka toliki dio srca i mozga i svega uzeti. Želio sam kao mlađi, kao momak, sina da dobijem prvog, ali kada sam nju dobio, kćerka je nešto… dar od Boga. I onda sam, sticajem tih nekih naših životnih okolnosti, proveo sa njom do njene dvije godine. Ja sam je i čuvao, i presvlačio, i onda sam počeo da vozim međunarodno kamion, i otišao sam od nje – kaže tata Saša i dodaje:
To je nešto što mi je najteže palo u životu. Od nekih 5-6 mjeseci sam bio non-stop, po cijeli dan, svaki dan, samo sa njom. I onda sam je samo ostavio. Jako, jako teško mi je bilo. Uzeo sam je u naručje, pošto sam znao da sutradan idem i počeo da plačem kao muškarac i ona meni briše suze i kaže: “Tata, zašto plačeš?”, nije ni svjesna šta se dešava. Ali to je bilo ono vrijeme bombardovanja, sankcija, jednostavno, nije bilo izbora. Tad je u tom poslu koliko toliko moglo da se zaradi, svi su gledali kako da prežive na taj neki način.
Tata je nekoliko godina bio odsutan od kuće, ali i kada se vratio, kaže provodio je vrijeme u kancelariji i Barbarino odrastanje je donekle propustio.
