Željko Ražnatović devedesetih je teško mogao bilo šta i bilo gdje da izgubi. A na kocki pogotovo. Teško da bi se bilo ko usudio da igra s njim, što je inače bio specijalitet mnogih beogradskih kazina. Sem toga, mnoge kockarnice držali su kumovi i prijatelji Ražnatovića.
Arkan je tih devedesetih mogao sve, ali jedno ipak nije – da izgubi. A to je značilo da nije mogao da sanja o strasti kocke, znajući da uvek dobija.
Možda i zato, Arkan, tokom devedesetih nije okušavao sreću po Srbiji. Međutim, desetak godina ranije kocka je bila njegova velika strast. Tolika da je znao da izgubi posljednji dinar, čak i da ostane bez automobila.
Vlada Perović priča o mangupima i pjevačima koji su voljeli da se kockaju, u emisiji Milomira Marića, urednika Hepi televizije. Naravno Arkan je neizostavni dio priče Vlade Perovića.
– Željko Ražnatović je volio da se kocka, a dešavalo se da izgubi sve pare. Jednom je došao kod mene u lokal i kaže: “Druže, može jedno piće?” Ja ga tu častim kafom, pošto nije pio alkohol, pitam ga gdje su mu kola, kaže nema, i to je izgubio na kocki. Nije imao dinara u džepu, sve je izgubio, za kafu nije imao. Međutim, dešavalo se i da dobije na kocki, pa je tako jedne noći došao u “Dugu” sa najlonskom kesom punom para. Unutra je bilo 55 hiljada dolara. Pitali smo ga šta je to, je l’ to negdje opljačkao, kaže uzeo na kocki i odmah ide da kupi kuću. Samo je tu odvadio par hiljada i častio DJ Čupka, a kaže tačno mu 50 hiljada treba da kupi kuću preko puta Marakane.
Marić: Tvoja bivša žena Lepa Lukić je voljela da kocka, šta kaže kakav je bio Željko?
Perović: Umio je da kocka. Ali najbolji je bio ubjedljivo Sveto Maraš, čuveni kockar, koji je vjerovatno jedini koji je uspio da zaradi na kocki. Njegova žena je dolazila povremeno i kad on dobije pare, ona to uzme zbog njihove djece i odmah ulaže, kupuje stanove. Svi ti viđeniji bogatiji ljudi su voljeli da kockaju, a čast im je bila da igraju sa nekim od najboljih kockara. Što se tiče pjevača, mnogo su voljeli da kockaju Lepa Lukić, Toma Zdravković, Zoran Kalezić i Zlatko Pejaković.
Desilo se tako da upravo njih četvoro idu zajedno na turneju koja je trajala 60 dana, ja sam im bio menadžer. Oni su iza scene imali sto gdje su igrali poker i toliko su bili strastveni kockari da su igrali i tokom nastupa. Kockaju oni tako i kad je nečiji red da pjeva, ostave karte, taj izađe na scenu, pjeva i trese se, samo da se što prije vrati da nastavi da igra poker.
U jednom trenutku, kad smo bili u Bosni, Toma izlazi na scenu, pokaže na mene i kaže publici: “Vidite onog menadžera na vratima? On i njegova žena Lepa Lukić su teški hohštapleri, sve su nam pare uzeli! Ja pjevam ovu turneju za džabe.” Iako je on to kazao kroz šalu, Lepa se naljutila na njega: “Nemoj to više da si ikad rekao, nemoj da nas vrijeđaš. Nismo mi tebe opljačkali, nego ti ne znaš da igraš karte!” Oni su svi bili bolesni kockari. Igrali su po cijeli dan i noć poker.
