Degutantnim, niskim, primitivnim, nepromišljenim i nehumanim činom može se ocijeniti današnje saopštenje za javnost Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS) kojim su pokušali omalovažiti direktora Opšte bolnice “Prim. dr. Abdulah Nakaš” Ismeta Gavrankapetanovića.
Udarili su KCUS i generalna direktorica Sebija Izetbegović na ratne zasluge dr. Gavrankapetanovića. Zasmetalo im što mediji pišu da je u najtežim ratnim danima bio na raspolaganju svojim sugrađanima, ali i borcima na mnogim ratištima u BiH.
Mediji ništa nisu slagali jer dok se generalna direktorica Sebija Izetbegović 90-ih godina školovala po Zagrebu, Ismet Gavrankapetanović svakog dana, rizikujući vlastiti život, brinuo je o hiljadama boraca. I na tome mu trebamo biti zahvalni.
Da je pod granatama u opkoljenom Sarajevu samo prenosio tijela žrtava velikosrpskog zločina bilo bi dovoljno da mu se ode priznanje i da se ne pokušavaju umanjiti njegovi napori da pomogne svojim sugrađanima.
Ismet Gavrankapetanović uradio je mnogo više od toga. Vodio se kao hirurg Prvog korpusa Armije RBiH i bio je lični ljekar prvog predsjednika Predsjedništva BiH Alije Izetbegovića. Oca predsjednika SDA Bakira Izetbegović i svekar generalne direktorice KCUS-a Sebije Izetbegović.
O Ismetovim ratnim zaslugama sve su rekli predstavnici ratnih udruženja i nevladnih organizacijama. Pa nije valjda da Sebija bolje zna koliko je našim borcima pomagao Ismet od samih boraca? Boraca koji su rat proveli u rovovima i s puškama u rukama dok su neki na Sveučilištvu u Zagrebu “ganjali” zvanje.
Navodi KCUS-a da je Ismet Gavrankapetanović bio samo asistent pri operacijama starijih kolega, da je vodio ambulantni dio poslova i obradu lakše povrijeđenih, kontrolne preglede i previjanja, degnutantno je sve i da je istinito.
Degutantno, jer KCUS ima potrebu da se samoinicijativno obrati narodu i informiše narod kako ratne zasluge Ismeta Gavrankapetanovića nisu zapravo velike. Možete li samo zamisliti nenormalnu situaciju u kojoj se neko iz KCUS-a, za vrijeme pandemije koronavirusa i dnevnih poruka koje KCUS šalje o tome da ne mogu više izdržati teret pandemije, po nečijem nalogu “zarovi” u dokumentaciju od prije 28 godina. I to samo da bi diskreditirao jednog čovjeka.
Medicina je opisala ovo stanje. Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) spada u skupinu anksioznih poremećaja, a karakteriziran je pojavom opsesivnih misli i kompulzivnih radnji. Ljudi koji pate od ovog poremećaja shvaćaju iracionalnost svojih postupaka i doživljavaju ih neugodnim, ali ih ne mogu spriječiti.
(PRESS)
