Na jednoj od neumskih plaža našli smo Halida Bešlića, sigurno najveću zvijezdu regiona. Ukrali smo mu malo slobodnog vremena i u opuštenoj atmosferi porazgovarali sa njim o životu, ali i karijeri.
Šta vas dovodi u Neum? Kažete da već nekoliko godina ovdje ljetujete i da bi ste bez obzira na koronu bili ovdje i ovo ljeto?
U Neumu sam već peta, šesta godina, i prije sam dolazio. Prijatelji su me namamili i zavolio sam Neum, pogotovo ovaj Surdup koji je po meni elitni dio, posebna priča. Ovdje možda fali samo pješčana plaža, a sve ostalo ima viška, prelijepe kuće, more je čisto. Ima dosta i raje posebno iz Sarajeva.
Sigurno je koronavirus utjecao dosta na vaše nastupe, ali i vaših kolega. Čujete li se sa njima, kako su ste se snašli?
Pa uspio sam zaraditi u životu da još uvijek mogu da se ne žalim, ali mi je žao mojih kolega koji žive od plate do plate, njima je teško. Čujem se često sa njima, u kontaktu smo, bore se, snalaze se.
Jeste li mogli iskoristiti ovo vrijeme, možda da se snima nešto novo?
Ja sam snimio album, a sa albumom došla je i korona, tako da nisam još nijedne pjesme otpjevao. Pjesme sam pravio da traju i da se slušaju duže tako da nadam se to neće biti problem, Aali opet bez javnog nastupa, to nije to jer pjesme oživljavaju na koncertima, kad pjevam pjesmu na koncertima tad osjetim i znam koliko je snažna, koliko je ušla u raju…
Da nije bilo ove situacije, jeste li imali u planu neko Koševo ili Zetru možda ove godine?
Ne bi ove godine ništa bilo, možda iduće godine. Doduše Zetra je bila u planu u decembru, to sam imao u glavi…
Koji Vam je koncert ostao u najljepšem sjećanju, onako da vas je baš dojmio? Jel neki sarajevski bio ili ipak neki drugi?
Koncert Safeta Isovića rahmetli kad sam bio gost, to je po meni bio najjači koncert u historiji. Mada sam možda ja jedan od krivaca što se to desilo, jer sam ja nagovarao Saju dok je živ da uradi to.
Puno ljudi prokomentariše taj koncert. Kako je to teklo, možete li nam ispričati?
On je malo bježao od toga, pogotovo poslije rata, a i bio je ranjen. Mi smo zajedno bili u Njemačkoj, ja sam njemu dao moj bend da ga prati. Inače moj bend su bili sve rokeri i ja kažem Saji, ovi ćete pratiti. Kaže on meni – Vidiš kako su čupavi – a ja mu kažem ne sekiraj se Sajo ali su iz sevdalijske kuće. Kad su završili koncert kaže meni Sajo – Halide da sam umro ne bih znao da ovi čupavi ovako dobro sviraju – . To je po meni najbolji koncert koji je napravljen ikad u Sarajevu u oblasti narodne muzike.
Mada imao sam i ja dobrih koncerata, imala je i Hanka i Džinović ali taj je okupio sve doajene. Kaže mi jednom jedan prijatelj iz Cetinja – Halide, moja hamajlija je koncert Safeta Isovića, u kući stoji kaseta i kaže čim ja malo padnem u krizu ja to stavim i uživam -.
Kad odete u inostranstvo, veliko je interesovanje, svi vas vole.
Ima interesovanja hvala Bogu zadovoljan sam. Ja imam običaj da kažem da ja pjevam od Goražda do Sidneja…
Zdravlje vas služi, i dalje možete te koncerte izdržati?
Može još koja godina, nije loše.
Bila bi to tužna najava da se opraštate od scene?
Ma ne, ali ranije je nama bilo mnogo lakše pjevati kad su bili drugačiji koncerti, sad su to koncerti gdje ti sam moraš da pjevaš po dva tri sata, ako je tvoj solistički koncert, to je naporno. Prije su bile revijalne turneje, gdje otpjevaš pet pjesama i to se moglo svaki dan pjevati. Sad se Bogami istrošiš, za jedan koncert treba sedam do deset dana.
Imate li neku anegdotu koje se posebno sjećate?
Ima ih, ali moj harmonikaš Samir, inače pamti te događaje, viceve, nevjerovatan je… Ja pamtim druge stvari, a za to nemam dara, jednostavno neću zapamtiti nikad vic.
Ali ima jedan događaj, neću ga zaboraviti nikad, kad sam promašio datum u Beču, poslije rata. Imao ja nastup 1. maja, a ja otišao 1. aprila, bila subota, znam da prvog pjevam i mi krenuli. Bio je tu jedan Mujo Žiga rahmetli, on nas je vozio i mi smo rano ujutru se zaputili da bismo tamo stigli na vrijeme, usput se vade neke pečene janjce, a mi nemamo vremena, meni ah ostao… Uglavnom mi stignemo navečer u Beč pred kafanu, ja vidim nema auta, kontam šta je ovo… Vidim ja i plakate moje sve… Već je to neko vrijeme kad je trebalo biti puno sve. Ide gazda prema nama i smije se, pozdravlja se, a ja ga gledam blijedo i pitam ga što nema raje. On meni na to kaže – Otkud ti sad, jesi li to u prolazu? –
Kažem ja njemu zar ne pjevam večeras ja ovdje, kaže on – Ma 1. maja živ bio – Tako da je to vrlo zeznuto kad promašiš.
Slušaju li unučad?
Sinoć im je bio rođendan, napunili su šest godina. Puno sam vezan za njih, otkako su se oni rodili meni je sve u životu drugačije i dosta sam se promijenio. Samo na njih mislim.
Znaš kako, imam samo Dinu, jedinac je i njega sam ostavio, nisam osjetio njegovo odrastanje zbog posla, turneja… E sad, kako se oni rodiše, blizanci, to je totalno nešto drugo. A i oni su vezani za mene, čim nešto imaju zovu dedu…
Mogu i najaviti neke duete koji će sigurno biti hitovi.
Trenutno snimam duet za pjesmu Neretva. Spot će se snimat u Konjicu i bit će svojevrsna razglednica ove lijepe čaršije, cijela priča će biti, scenario – odlična je, balada i sigurno će biti kao takva i prihvaćena od publike.
Pjesma kaže: Jedan kaže bićeš samo moja, drugi će je ženiti na jesen, treći traži novi bokal vina a ja ćutim potpuno zanesen….
