Dok je jedni osuđuju za “loše roditeljstvo”, drugi je pitaju za savijete. Pogledajte kojih se to metoda drži ova mama.
Ovaj dvogodišnjak ima više životnih vještina od mnogih studenata. Džeks Tejlor može uz malu pomoć da skuha čaj, koristi mašinu za pranje veša, posprema i priprema jela. Roditelji mu dopuštaju da samostalno obavlja kućne poslove i uči na sopstvenom iskustvu i greškama.
Ponosna mama Florens naučila je sina da bude potpuno nezavistan koristeći se Montesori metodom. Ova “kontroverzna” metoda vaspitanja daje djeci priliku da uče i istražuju svijet samostalno. Dok neki roditelji u tome vide problem, Džeksova mama smatra da je njen sin sam sebi dovoljan.
Uz pomoć ove tehnike roditelji mališane podstiču na samostalno učenje. U dvije godine svog života naučio je da kuha, pere veš, sudove, kao i da čisti kuću.
Florens kaže: “Svidela mi se ideja da moj sin bude samostalan, motivisan i da se razvija na pravilan način.”
“Radi se o tome da ja kao roditelj budem tu i brinem o njemu, ali isto tako da mu dopustim da se samostalno razvija”, istakla je.
“U vaspitanju nema pohvala ili kažnjavanja, samo smijernice i prirodne posljedice. Takođe je veliki naglasak na onome što ‘nazivamo praktičnim životnim radom’, a to su svakodnevne aktivnosti, kao što je pranje veša. Dopuštam sinu da mi se pridruži u kuhanju, pranju sudova i bilo čemu drugom što ga zanima. Vrlo je nezavisan i voli da uči. Bez potrebe da sve vrijeme govorimo ‘idi da se igraš, još uvek si premali za to’. Naš je sin naučio vještine koje neke odrasle osobe koje sam upoznala nemaju”, poručila je mama Florens.
“Zna kako da odabere pravi program pranja veša, gde da stavi omekšivač, kao i da prebaci na sušenje kada je pranje gotovo. Ušla sam u kuhinju i videla kako prebacuje programator sa pranja na sušenje veša, a sve što je trebalo da učinim je da se zahvalim”, kaže ova mama.
“Uvek ga je zanimalo kuhanje, pa sam mu to i dopustila. Imamo noževe za malu djecu i posuđe za kuhanje, a sam je pripremio lazanje, bolonjeze i omlete. Uvek sam tu da ga čuvam. Koristi šporet, ali zna da je vruće i da ga ne sme fizički dodirnuti, i nikada nije, čak mi je rekao jednom da pomerim ruku jer je bila na uključenom šporetu.”
Uobičajena izreka u Montesori zajednici jeste da djetetu treba pružiti onoliko pomoći koliko je potrebno, a te izreke se pridržava i ova mama.
Ona je dodala: “Moj sin zna da napravi čaj, od početka do kraja. Čitav postupak radi osim što ne sipa iz čajnika, uglavnom zato što mu je prevelik i težak. Ipak, razumje da je vruće i da ne smije da ga dira. Zatim procijedi kesice čaja, izvadi ih, promiješa i gotovo.”
Mališan i njegova mama tada uživaju u plodovima svog rada.
Osim što pušta mališana da samostalno donosi odluke, Florens ga podržava u sticanju različitih vještina, recimo u prelasku ulice.
Mama Florens objašnjava: “Naravno da sam tu, spremna da ga zaustavim kada trči po ulici, ako je potrebno, ali uvek mu pružam priliku da sam donese ispravnu odluku i on to uglavnom uvijek i učini.”
“Sigurnost na ulici je obavezna i što prije nauči to bolje”, smatra Florens.
Mališan je, tvrdi njegova majka, uvijek na sigurnom i pod nadzorom, ali takođe mu se daje prostor za greške i učenje iz njih.
Florens se zaklinje u Montesori metod, a podržavaju je i porodica i prijatelji.
Uprkos tome, neki su kritični prema ovoj metodi vaspitanja i tvrde da je to zanemarivanje deteta, ugrožavanje i loše roditeljstvo. Mama Florens se nada da će više roditelja isprobati njen pristup i naglašava da je neophodno prvo istražiti sve metode i tehnike Montesorija, a nakon toga odabrati pravi.
