Košarkaški reprezentativac Bosne i Hercegovine Jusuf Nurkić bio je gost emisije “Basketball Network” u kojoj se dotakao nekoliko tema a između ostalog govorio je i o svojim počecima.
Naime, Nurkić je košarku počeo trenirati sa 14 godina što je prilično kasno, no to ga nije spriječilo da stigne do NBA lige.
Kada sada na to gledaš to je baš ludo putovanje. Kada vidiš šta možeš uraditi od 2009. godine do sezone 2014/2015. kada sam već bio u NBA ligi. Počeo sam trenirati 2009. godine, ne igrati već trenirati.
Moj prvi klub bio je Zlatorog Laško iz Slovenije i ništa mi nije bilo jasno u tom profesionalnom sportu i životu. Kada ideš trenirati pet puta dnevno, ideš u školu i zaista se dosta događalo tada.
Prisjeća se da se ponekad pitao da li sve to može stići.
Bio sam daleko od kuće, ljudi to ne shvataju, tu je bilo oko sedam sati vožnje od Tuzle do Laškog. Kultura je drugačija, to nije druga vremenska zona, ali ideš u zemlju gdje se priča drugačiji jezik, tu su drugačiji ljudi, a prije toga nikada nisi napustio dom. To je vjerovatno bio najveći šok kada razmišljam o tom početku u košarci – kazao je Nurkić.
A evo kako je sve počelo:
Zašto sam počeo? Nemam pojma. Jednog dana je Enes Trnovčević došao u moj dom i rekao da sam najbolji dječak u generaciji 1994. u Bosni i Hercegovini. Gledao sam ga i mislio “Šta?”. On je stvarno bio siguran da ću biti jednog dana u NBA. Nije mi ni danas jasno kako je sve to znao.
Zaista sam se žrtvovao mnogo i radio maksimalno da budem što bolji. Bog mi je dao sjajan put kojim idem, ali u istom trenutku otići iz malog sela u NBA je zvučalo baš ludo, ovo je veće od sna jer nisam ni sanjao da ću biti u NBA – prisjetio se Nurkić, te nastavio:
Kada pričam o tome dosta stvari mi prolazi kroz glavu. Tada mi je sve bilo nemoguće, a sada je sve moguće. Ljudi su mi tada govorili da nisam talentovan ili sam iz male zemlje, ali postoji put ako radiš maksimalno i trudiš se onda nađeš taj put. Definitivno trebaš i sreće, ali taj put postoji i ako ja mogu to da uradim iz malog sela iz Bosne za koju niko skoro nije ni čuo kada sam došao u NBA klub može svako. Tada su me pitali da li sam zaista iz tako malog sela iz Bosne, da li tamo još uvijek traje rat i slično. Moj put je baš poseban. Četiri ili pet godina treninga i onda NBA.
