Efurija nakon velike pobjede reprezentacije BiH nad moćnom Italijom trajat će još.
Mnoge priče će se prepričavati, a jednu je jutros objavio italijanski novinar Tancredi Palmeri. On je saradnik CNN-a, AlJazeere, Gazzette i drugih medija.
On je sinoć pratio i izvještavao sa utakmice koja je odlučivala odlasku na Mundijal.
Jutros se probudio u Zenici i otišao na doručak. Ovo je priča koju ju je objavio:
“Moram vam ispričati šta se upravo dogodilo.
Doručak u kafiću s kolegom prije odlaska na aerodrom.
Tiho je okolo, dan nakon slavlja.
Završili smo i baš u trenutku prije nego što smo ustali da platimo, jedan čovjek od oko 60 godina iznenada se pojavi niotkuda, brzo uzme naš račun i ode do pulta.
U prvi mah nisam shvatio, pomislio sam da se šali s nama.
Onda počinje razgovarati s konobaricom i vadi smotuljak novca, dok se ona smiješi.
Pitam ga: ‘Šta? Šta radite?’
On se nasmije, klimne glavom i nastavlja plaćati, nešto govori na bosanskom i onda kaže: ‘Ne, ne, ne’.
Kažem mu: ‘Zašto? Ali zašto?’
On namigne: ‘Ok, ok’, dok se sada sve konobarice smiju.
Opet mu kažem: ‘Ne morate. Zaista ne morate’. Zatim mu priđem, zagrlimo se i potapšemo po ramenima.
Dok odlazi, pitam ga: ‘Ali recite mi svoje ime’. A on odgovara: ‘Italia, Italia, sve je u redu’ i ode.
Čovjek od oko 60 godina, lice koje izgleda kao da ga je život očvrsnuo teškim radom.
Ko zna šta je vidio kada je imao 30 godina u Bosni.
Ko zna šta je za njega značila Italija, kada su italijanski vojnici došli pomoći Bosni, kada je Italija došla igrati u Bosni u septembru 1996.
Koliko vremena treba da svaki dan svjedočimo jednom ovakvom čistom činu dobrote?
Koliko bi život mogao biti bolji uz malo više dobrote?
Hvala, Bosno.
Neka vam Svjetsko prvenstvo donese radost.
