Pite su sa sirom, burek je sa mesom, a mantije su vrsta pite sa mesom. On je preko 20 godina prva asocijacija na ove tradicionalne specijalitete širom Srbije.
Tajna dobrih mantija je u autentičnom receptu koji se čuva od zaborava, i prenosi s generacije na generaciju, ručnom radu, vještim rukama i kvalitetu namirnica od kojih se pravi.
“Tajna je u veštim rukama, nijedna mašina ne može da zameni ruke. Jedna žena koja radi ona snabdeva jednu porodicu. Ja bih voleo da imam sto žena da rade tu, ali mnogo je teško naći te žene koje znaju odvajkada mese. Sad je naišla neka moda, uvek imam po jednu, dve na praksi, ne znaju ni pitu da umese. Pred udaju dođu kod mene na praksu, da znaju makar osnovno”, kaže Jasmin Dervišnurović iz Novog Pazara za RTS.
Tokom dvije smjene oko 20 žena u kuhinji dnevno pravi oko 3.000 hiljade komada mantija, nekad i do pet hiljada. Pripremaju se od brašna, maslaca, mljevenog junećeg ili telećeg mesa, luka, soli i bibera.
“Naša velika prednost i vrlina je što smo ovde u centru, okolo nam je Kopaonik i Zlatibor, a posebno Pešter. Bilo koje peštersko jagnje ili tele ili june – sve je drugačije. I kad pase… Sve kad dobiješ, dobiješ tradicionalno”, dodao je Dervišnurović.
Ne postoje zapisi o nastanku pazarskih mantija, pretpostavlja se da je jelo na Zapad došlo sa mongolskim vladarom Džingis-kanom.
Mantije neki vole prelivene jogurtom i bijelim lukom, mogu biti sitne za merak, standardne, na boščicu, a mlađe ih prave i prazne, sa sirom ili šampinjonima.
