Ulični pjevač iz Zenice Mustafa Hrustić dugo je živio ispod mosta, a sada konačno ima krov nad glavom.
Zahvaljujući dobrim ljudima, a prije svega pjevačici Mariji Šerifović, koja je uputila apel da je spoje sa ovim skromnim momkom, vratio se u svoj stari stan.
Iako je imao težak život, u Zenici ih je dočekao s osmijehom i ljubazno primio u svoj skromni, privremeni dom. Trošni sobičak na periferiji grada njegov je “komad sreće”, a kako priznaje, zahvalan je svim ljudima koji su mu pomogli.
Nažalost, njegova životna priča je vrlo teška. Kao sedmogodišnji dječak ostao je bez roditelja, a ljudi koji su se brinuli o njemu odmalena su ga tjerali da zarađuje.
– Ja sam od sedme godine pevao na ulici. Otac mi je nastradao. Mi smo spali niz pećinu automobilom. Otac nam je poginuo, a brat i ja smo ostali živi. Imam ožiljak na licu – počeo je svoju potresnu ispovest Mustafa dok je pokazivao obraz na kojem je beleg od tragičnog dana.
– Tada su nas preuzeli drugi ljudi, pa smo morali raditi za druge. Ako ne doneseš dovoljno para, onda nam prete batinama. Pa smo mi bežali od kuće. Nisam gledao da li je sneg, kiša, spavao sam ispod balkona – rekao je on.
Kao vrlo mlad Mustafa se zaljubio i sklopio brak sa svojom partnerkom, ali je doživio razočaranje.
– Došao sam do 17. godine… Oženio sam se i mislio sam da ću biti veseo… Žena me je varala… Voleo sam je, ali sam otišao i preboleo je. Bili smo u braku tri godine. Ona i ja smo završili, nemamo kontakt. Snašao sam se. Pevao sam po ulici, Srećko me je snimao. On je dobar i njemu se zahvaljujem. I jedna gospođa me je sklonila s ulice. Puno joj hvala. Kad je bila najveća zima, primila me je u svoj dom. Jeste da je i ona bolesna, ali kuvala mi je i brinula o meni – priča mladić sa zahvalnošću u glasu.
najboljanarodnamuzika/press
