Subota, 23.11.2024.

Odgovor Sabūr (II) – JE LI SPAS U NEZNANJU I ŠUTNJI?

Nedjelja, 13.09.2020. | Kolumne

Piše za PRESS: Mustafa Cerić

Dragi brate Sabūr,

Obradovao me tvoj odgovor. Mislio sam da si me zaboravio. Štoviše, pobojao sam se da si nešto ljut na mene. Ali, sad razumijem da me nisi ni zaboravu niti si ljut. Lahnulo mi u duši kad sam pismo dobio, posebno nakon što sam ga pročitao jer sam shvatio da si ga pisao sa naročitim osjećajem brige i odgovornosti za stanje naše nacije, države, vjere i kulture. Zato tvoje pismo donosim u cijelini:

Dragi brate i prijatelju,

Oprosti što ti nisam odmah odgovorio. Dvoumio sam se odakle da počnem. Da li s analizom naše prošlosti ili s pogledom u našu budućnost? Našu sadašnjost bih najradije preskočio. Volio bih da ovo što vidim i čujem u eteru nije živa java već mrtvi san. Zapravo, sve mi se pomutilo u glavi pa više ne znam da li sam budan ili spavam. Neke strašne priče iz rata, opet se kopaju iz smeća; neki mračni likovi koji su obrisani, ponovo se crtaju na  javnoj sceni. Mi u Bosni smo, kao i uvijek, iznenađeni. Nije nam jasno odakle sve to dolazi, a i onima kojima je jasno neće ili ne smiju da nam objasne šta nam se to iza brda valja. Znam, i oni su u dilemi da li u Bosni treba išta ikome objašnjavati jer u „neznanju je spas“. Hoću reći da ako ne znamo šta nam se sprema, nismo ni uznemireni ni odgovorni, a ako znamo, onda nas to dekomodira i sekira. Zato je najbolje pravit se da ne znaš, najbolje je šutjeti i čekati da se vidi šta se može desiti. Tek kad se nešto desi, onda treba reagirati jer „spas je u šutnji“. Tako je često bilo u našoj prošlosti: neznanje i šutnja su nam donosili pobjedu jer dušman ne vjeruje da ne znamo šta nam sprema pa ga mi svojim neznanjem iznenadimo, a kad šutimo dušman misli da nešto mudro smišljamo.

Zato si me ti, brate moj, iznenadio, da ne kaže zabrinuo, tvojim javnim nastupima u zadnje vrijeme. Znam, ti nisi od onih koji ne znaju i koji vole da šute, ali odmori se i uživaj kad ti je Bog dao da nisi više nizašto odgovoran osim za svoje zdravlje i familiju. Jedan od razloga što ti pišem ovo pismo je i taj da te pitam: Zašto ti to treba? Zašto ti treba da se eksponiraš oko izbora u južnom Sandžaku – Crnoj Gori? Eto ih tamo, neka vrag nosi Đukanovića i sve one u Crnoj Gori koji guslaju mržnju vladike Danila o „istrazi poturica“ iz Njegoševog “Gorskog vijenca”. Dosta nam je njihovog guslanja, koje truje međuljudske odnose u Bosni. Znam, muči te, kao i mene, što su Bošnjaci podijeljeni, ali kako će biti ujedinjeni kad nisu slobodni. Samo se slobodni ljudi mogu ujediniti u borbi za svoj legitimni nacionalni i državni cilj. Neslobodni ljudi, kao što su Bošnjaci na Balkanu, pojedinačno ili u grupama, spašavaju glavu kako znaju i umiju, priklanjajući se ovoj ili onoj vlasti. Nije li Đukanovićna posljednjem popisu stanovništva u Crnoj Gori Bošnjake podijelio u tri kolone: “Bošnjak”, “Musliman” i “Crnogoracislamske vjeroispovijesti”. Crnogorac je samo Crnogorci ujednoj koloni za njegov popis ili upis.  Dakle, nigdje se bolje ne provodi u djelo pravilo: divide et impera nad Bošnjacima kao u južnom Sandžaku –  Crnoj Gori. Znam, nije ni u našoj Bosni jedinstvo Bošnjaka mnogo bolje. Zlatno doba njihovog jedinstva u ratu na čelu s rahmetli Alijom je iza nas. Volio bih da su Bošnjaci u Bosni u miru makar u bronzanom dobu svoga jedinstva. Ali, nisu. Čini mi se kao da su danas u kamenom dobu svoga političkog, nacionalnog, državnog i kulturnog nejedinstva, gdje svako bosansko selo ima svog poglavicu, koji vodi svoju privatnu politiku, dok se politička i državna „centrala“ bavi sama sobom oko unutarnjih obračuna za više ili manje položaja. S ovim napomenama želim ti reći da i mene muči to što tebe muči, ali ja sam se priklonio većini Bošnjaka, koji šute i trpe-sabure ne zato što nemaju i ne znaju ništa reći, već zato što je pametno šutjeti jer je pametna riječ u Bosni  izgubila svoju vrijednost, izgubila je svoj smisao. Na bosanskoj političkoj i medijskoj sceni danas vlada anti-pamet, što ubija klicu zdrave i progresivne pameti.  

No, vidim da ti misliš da nije pošteno šutjeti makar što javni govor sve više liči na kakofoniju, gdje niko nikoga nit sluša nit mari šta drugi govori osim ako se dirne u klanovski osinjak, gdje automatski ljuti osovi napadnu “predatora” kako bi ga odbili od omeđenog klanskog polja, gdje mogu ući samo oni koji isto misle zato što istim kašikama jedu isti med. Viđah i pročitah kako su te napali zato što si im udario na savjest zbog bosanske Sutorine. I sâm sam se pitao zašto ti to treba? Oni su bosansku Sutorinu halali jer im to nije bobovina. Njima tvoji argumenti ništa ne znače ako nisu u skladu s njihovim klanskim interesima. Zar ne vidiš, brate moj, da u Bosni gram vlasti više vrijedi nego brdo pameti, nego more argumenta.  Uostalom, velika je bila bosanska carevina. Ne mogu naši susjedi  nauzimati bosanske zemlje koliko im mi možemo nadavati i prodavati. Ostane ponešto i nama u bosanskom ataru. To je dovoljno onima koji nisu mogli izdržati pritisak Crne Gore da joj se nadžaba pripiše bosanska Sutorina. Zašto ti protestiraš? Zašto bez potrebe izazivaš njihov gnjev protiv sebe. Međutim, kad sam malo razmislio, shvatio sam da si u pravu, ali nisi u klanu koji o tome odlučuje. Zato te molim da ih ne diraš. Nemoj im na muku pristajat. Zar ne vidiš da se oni bore za Bosnu i Bošnjake. Pisali su svim ekselencijama i domaćim i stranim kako ugrožavaš slobodno i nezavisno novinarstvo koje “slobodno” i “nezavisno” brani pravo Crne Gore – Đukanovića na bosansku Sutorin. Izvini što sam ovako direktan, ali moram biti iskren prema tebi, kao tvoj brat i prijatelj, da ti kažem što mislim. A mislim da ih ne treba buditi iz zimskog sna. Neka odspavaju. Umorni su od sna!  

Ima, međutim, nešto što me mnogo više muči, a to su napadi na ličnost i instituciju reisu-l-uleme. Ako iko, ti znaš šta to znači. Naravno, da je važno ko je ličnost reisu-l-uleme, vrhovnog muftije, kao moralna i duhovna savjest u Bošnjaka, ali ovdje se radi o instituciji reisu-l-uleme, koja nadživljava dotičnu ličnost. Trenutno je Husein ef. Kavazović reisu-l-ulema u Bošnjaka, ličnost koja zaslužuje naše poštovanje zato što je svojim  džanom i amelom dokazao i dokazuje svoje predano svjedočenje islama i ahlaka. Ne može ni biti drugačije kod ličnosti reisu-l-uleme. Prema tome, pokušaj  prikazivanja ličnosti reisu-l-uleme, ma ko on bio, na nečastan i zlonamjeran način nije lična stvar samog reisu-l-uleme, već je to stvar svih muslimana, koji u ličnosti reisu-l-uleme vide svoju čast i ponos. Znam, nije nikad bilo lahko biti prvi u Bošnjaka. Časni Gazi Husrevbeg je tri puta odlazio i tri puta se vraćao u Bosnu zbog onih koji nisu vidjeli šumu od drveća. Od svoje ljubomore i pakosti nisu vidjeli Gazineveličanstvene hajrate, koji su ovjekovječile islam u Bosni. Ni Hadži Lojo nije mogao  imati svoj mezar u Sarajevu, već u Mekki. Zbog izdaje veliki Husein-kapetan Gradaščević nije mogao na vrijeme ostvariti svoj povijesni plan za Bošnjake da im se prizna autohtoni etnički i nacionalni identitet Bošnjaka/Bosanca i pravo na autonomnu bosansku državu. Ni Alija rahmetli nije izuzetak, jer ga još uvijek najžešćenapadaju Bošnjaci, koji su prodali dîn za dinar i koji u napadu svoje nacije i države, vide lični položaj u tuđoj naciji i državi. Za njih Alija nije “anđeo mira”, već “jahač apokalipse”, dok su negatori genocida nad Bošnjacima “partneri u vlasti” bosanske države. 

No, ne muči mene samo ovaj bosanski paradoks, već i paradoks  kukavičke šutnje reisu-l-uleminih najbližih suradnika, bosanskih muftija, ali i cijele bosanske uleme i intelektualaca, koji nijemo prate ogavne i nepodnošljive kvalifikacije na račun reisu-l-uleme Kavazovića. U Europi je samo papa nepogrešiv bar za neke katolike. U islamu samo su Allahovi Poslanici nepogrešivi – maʿṣūm. Zato, ako ima, a očito da ima, nekih nepravilnosti u radu bivšeg banjalučkog muftije, reisu-l-ulema Kavazović ne zaslužuje ni kao insan ni kao reisu-l-ulema da mu se lijepe kvalifikacije, koje nisu primjerene zdravoj pameti, već čistoj gluposti, dok bosanska ulema uporno šuti. Kod starih Kelta važilo je pravilo da se svi bore za prvoga, a prvi se bori za sve. Odakle se u bosansku ulemu uvukao taj strah i kukavičluk pa ne vide da je borba-odbrana  prve duhovne i moralne ličnosti u Bošnjaka njihovo pravo i obaveza, a ne jeftina kalkulacija? Zar nam u Časnom Kur’anu Svevišnji Allah nije poručio: – Nemojte se bojati ljudi! Bojte se Mene! I nemojte Moje ajete prodavati za sitne pare! (5:45).

Ja dižem moj glas u odbranu časti institucije reisu-l-uleme i najoštrije osuđujem neprimjerene napade na moralni i ljudski integritet ličnosti reisu-l-uleme Huseina ef. Kavazovića!    

Eto, dragi brate, podug je ovaj moj odgovor zato što si ga podugo čekao. Nadam se da ćeš imati subura da ga pročitašdo kraja. Kao i dosada ja saburli čekam tvoje novo pismo. Dotada ostaj mi zdravo i veselo. Čuvaj se Korone. Valjda će i ovo ludilo proći, ako Bog da!

Allahu Milostivi, omili nam bratstvo u vjeri i solidarnost u naciji! Amin

Iskreno tvoj, 

Sabūr